tag:blogger.com,1999:blog-1388142676785584502024-03-05T06:27:40.688+01:00ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.comBlogger15125tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-2594263684142328732013-04-19T00:08:00.000+02:002013-04-19T00:20:39.672+02:00ЛОГИКА и рађање научних открића<div>
</div>
У овом филму, могу се, на веома илустративан начин, видети фазе настанка научног открића.<br />
Могу се запазити примери индуктивног истраживања, аналогијског закључивања, поступци доказивања и побијања, постављања и провере хипотезе. Такође се може видети како се спроводе неке врсте експеримената<br />
<br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=WBxvzHVwX7k">http://www.youtube.com/watch?v=WBxvzHVwX7k</a><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhHd7rcajk0qUu1qxf0uCx-sq3WVpu1cHzuNfeFXqbLhWwZTldvoJvoYia47JA8n8_El-U_gMb-BVDrqFjSFAFYvyAUYqJBkrEjsdRsmb7NZe8JOeJBYdqBdhoKmzBsy9hLRRMislvR5Q/s1600/blog3n.png" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhHd7rcajk0qUu1qxf0uCx-sq3WVpu1cHzuNfeFXqbLhWwZTldvoJvoYia47JA8n8_El-U_gMb-BVDrqFjSFAFYvyAUYqJBkrEjsdRsmb7NZe8JOeJBYdqBdhoKmzBsy9hLRRMislvR5Q/s1600/blog3n.png" height="175" width="320" /></a></div>
<br />ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-82481736072711071462012-03-09T00:37:00.002+01:002012-03-09T23:51:52.337+01:00БЛЕЗ ПАСКАЛ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi2qZxripAqlcTdjEWzC8o3DV0jYNF6p9rFfD8mh2cBdwzGSAXAIuob0z890yEd8DqR_TM8KsnFVY9QxWN1gWWno7TwqqcuDFxpuEP9Rm1OIvm1JWZ2vuPddEI8JQRt8o_hmuDAjCuVCg/s1600/%D0%9F%D0%90%D0%A1%D0%9A%D0%90%D0%9B..jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi2qZxripAqlcTdjEWzC8o3DV0jYNF6p9rFfD8mh2cBdwzGSAXAIuob0z890yEd8DqR_TM8KsnFVY9QxWN1gWWno7TwqqcuDFxpuEP9Rm1OIvm1JWZ2vuPddEI8JQRt8o_hmuDAjCuVCg/s1600/%D0%9F%D0%90%D0%A1%D0%9A%D0%90%D0%9B..jpg" /></a></div><br />
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Паскал</span><span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">је</span><span lang="RU"> био противречна природа, научник, рационалист</span><span lang="SR">a</span><span lang="RU"> и ирационални мистик, хладни математичар и страствени проповедник логике срца, сетни сањар и егзактни експериментатор, скептик и католички догматик, апологет хришћанства и беспоштедни критичар језуитског морала, религиозни фанатик и логичар, материјалиста и идеалиста, метафизичар и физичар. Може се </span><span style="text-indent: 36pt;">покушати да се</span><span style="text-indent: 36pt;"> сва та »недоследност« да разјаснити његовим афористичким начином писања, што, у толико не обавезује на систематичност и унутрашњу кохерентност мисли, може се схватити одређена нелогичност због сопствених релативно скромних филозофских амбиција (јер, напокон, по његовим речима, уистину филозофирати значи: ругати се филозофији), па се његов опус може уврстити у ону рубрику »слободног« мишљења што у облику успутних бележака остаје на граници популарне филозофије (како га је оценио Хегел). Но, Паскал је читавим својим животним делом ставио у питање домет управо те и такве логике као апсолутног мерила.</span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><br />
</div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Паскалов »скептицизам« па и »мистицизам« - на први поглед парадоксално - јесте произлазио, између осталог, и из декартовско-рационалистичке вере у математику као идеал, савршенство, узор сваке науке. Паскал, дакле, не негира математику зато што је није познавао, јер он не само да суверено влада њоме као ниједан научник његовог времена већ и изванредно луцидно и стваралачки наговештава, и пре Лајбница, битне елементе њеног развоја. Али управо познавање науке доводи Паскала уједно и до сагледавања њених граница. Будући, наиме, да целокупна људска сазнајна активност није у стању да достигне егзактност и непротивречну евидентност математике и да све искуствене и метафизичке истине не могу бити тако чисте, јасне и непобитне као што су рационално математичке, човек треба да се, од ограниченог разума, окрене срцу, које ће дубље, сигурније и свеобухватније моћи да нађе одговор на она питања пред којима је разум посрнуо и затајио, не могавши никад да спроведе програм универзалне математике. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Паскал се, дакле, свим својим разумом - а затим, кад разум остаје прекратак, и срцем, животом - бори заправо страствено против скептицизма и агностицизма.. Најзад, зашто да сумњамо у могућност сазнања кад већ и у математичкој, »геометријској« методи поседујемо »средства да проникнемо до највиших појмова света који нас окржује као што су простор, време, кретање и до свих оних принципа које можемо схватити природном светлошћу људског разума. <u>Мисао нас</u>, далке, <u>одликује</u> и ту је Паскал недвосмислено јасан, <u>она је наш понос и светло, мисао сачињава право</u> <u>достојанство на смрт осуђеног, ломљивог створа - човека.</u> <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Човека, напокон, Паскал, близак чак и терминолошки Декарту, „може лако замислити“, »без руку, без ногу, без главе«, али га не може »замислити без мисли: то би био камен или животиња« (Мисли, 339). Човекова је, дакле, </span>differentia specifica <span lang="RU">мишљење, по њему се он битно разликује од целокупне природе и свега постојећег: <b>»Човек је само трска, најслабашније створење у природи, али трска која мисли. Није потребно да се сав свемир наоружа како би га згњечио. Убиће га пара или капљица воде. Али кад би свемир и сатро човека, опет би човек био узвишенији од онога што га је убило, јер он зна да умире, он познаје надмоћ што је свемир над њим има. Свемир у томе ништа не зна. Све наше достојанство састоји се, дакле, у мишљењу...«</b> (Мисли, 347), - <u>Али рационална спознаја - упркос својој надмоћи над силама спољњег света и природе - ипак није у стању да продре са сигурношћу апсолутног арбитра у битне проблеме тог, наоко ситног, крхког људског бића, она не може решити његове људске дилеме, она постаје немоћна пред горућим животним питањима његове интиме, његовог опстанка као човека</u>. Тако критички дух овог великог математичара, овог славитеља моћи разума увиђа како тај исти разум мора остати неодлучан, како математски, »геометријски« метод заказује и човек као </span><span lang="SR">homo rationalis</span><span lang="RU"> посрће пред егзистенцијалним питањима што га раздиру у најдубљим сферама њове људскости. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><u><span lang="RU">Јер мисао је, додуше, »велика по својој природи«, али уједно и »ниска по својим недостацима« (Мисли, 365) Сигурном нас знању - кад смо дотле доспели - може даље водити, према Паскалу, само својеврсна интуиција, заснована на осећајима.</span></u><span lang="RU"> Тек тако нестаје оно вечно колебање између сигурности и сумње које мучи човека што жели на том »подручју« рационално спознати, па <u>човек доспева до мудрог незнања</u> које само себе зна. <u>Срце је тако надређено уму, јер осећа њгове границе и има своју логику (</u></span><u><span lang="SR">logique de coeur</span></u><u><span lang="RU">) и своје разлоге које не зна разум:</span></u><span lang="RU"> </span><span lang="SR">»Le coeur a ses raisons que la raison ne connait pas«</span><span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Паскал је тако поделио свет осећања и свет разума, премда се у први мах чини да његва подела није свуда уједно и консеквентно спроведено вредносно одређење. <u>Јер ако разум схвата неограничено апстрактно, тј. истину без радости, срце схвата неограничено конкретно, тј. радост без истине</u>. Али срце је људско неодредиво, неизмерљиво, оно је свет за себе и по себи, догма му не прописује границу као што га ни наука не може научно спознати. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">И премда ће често и католици и позитивистички оријентисани научници - сваки на другом »подручју« Паскаловог деловања - глорификовати »великог научника« и »дубоког верника« - заправо му ту слободну инитимност, то неодредиво оног одређеног и ограниченог створа - не опраштају ни данас ни једни ни други. Жале га тако они већ вековима што је напустио свет догматске, ригорозне, конфесионалне религиозности или егзактне научности, научности која је »могла Француску учинити домовином највећих научних открића«, да је управо Паскал није у одређеном часу свог развоја тако »неодговорно напустио и презрео«. - Али то - што је наука с ону страну сазнање људске сопствености и људског етоса - за Паскала не значи потцењивање ни науке ни природе и њених закона. Људски ум све више у њих продире, и Паскал сам није мало допринео управо том продору. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Шатобријан га је с правом назвао »стравичним генијем«, и описао генезу неких његових епохалних научних открића. - Прешавши, међутим, »круг људских знања« Паскал се не задовољава својим природонаучним открићима. Санање света чини му се и у најтоталнијој дескрипцији свих природних феномена и у најдубљем проницању свих природних закона увек је само парцијална. У својој интуитивној тежњи за целином, за свеобухаватношћу свега постојећег, за оним што свет омогућује као свет, за спознајом човека као изузетног бића тог света, Паскал ће, као хришћанин </span><span lang="SR">X</span><span lang="RU">VII века, управо с тим тоталитетом нераздвојно повезати појам Бога: »... Не знам шта је Бог, не знам чак ни да ли он постоји, али да бих живео и с</span><span lang="SR">a</span><span lang="RU">знавао, морам веровати у једну извесну природу целине, у једну одређену концепцију Бога.« <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Немогућност рациоиналног сазнања, немогућност дефиниције битка, негација оног само умног, потреба да се то пуко рационално свлада, као једнострано, доводи Паскала вери: »Паскалова је вера на страшан начин слична сталном самоубијању, ума који се не може одједном и једним потезом убити« (Ниче). <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Болестан од најранијих дана своје младости живећи повућено, аскетски, Паскал у кратким предасима од својих патњи и болова, 'управља свој зрели геније оном осећајном и свеобухватном. И ту на прагу највећих животних истина, у најпрегнантије израженим напорима његових толико људских трагања, као да му понестаје даха. Ту њега, „првог међу хришћанима“ (Ниче) вечито нарушеног здравља, вера као да ослобађа и физичких и духовних мука, указује на излаз из нерешивог. „ Ко ће нам објаснити узроке ових слабости, лекове који нас могу излечити и средства помоћу којих ћемо добити ове лекове?« (Мисли). <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Где наћи чврсту тачку, на шта се ослонити у мени и пролазности свега постојећег? - Хришћанство доживљава као спас, хришћанство, додуше, паскаловски обојено, осећајно, као унутрашње уверење, недогматско, као вера која омогућује 'увид у целину, али ипак хришћанство које привидним излазом из пакла унутрашњих раздора плени његов дух, крши његов смели лет мисли, одузима му најдрагоценије енергије. Зато је доиста Ниче, који је сматрао да ће »најдубље и најнеисцрпније књиге имати сигурно увек нешто афористичког и неочекиваног карактера Паскалових Мисли«, и могао написати: »Не треба никад заборавити хришћанству да је упропастило такве духове као што је био Паскал.« Паскалово је грозничаиво трагање ипак било заустављено. Њега је смирило хришћанство, те је резигнирано негирао могућност даље спознаје у корист толиких умирујућих - и толико »сигурних« хришћанских вредности. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Треперећи својом лучи у мраку свога века, Паскал је дубоко презирао језуитизам друштва и установа, пробабилизам фратарског морала, мизантропски мрзео лажи што су га све више стезале, и остао тако самотан и ојађен. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Извештачености света који га окружује посветио је неколико својих надахнутих афоризама: »Кад би сви људи знали шта кажу једни о другима. не би била четири пријатеља на свету.« <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Човеков пад, његова беда, његова узалудна страдања показују потпуну немоћ да се пробије непробојан круг: »Све у нама и око нас одаје нашу немоћ, наше трошно тело, ограниченост нашег разума и наших чула, наше несавршено друштвено уређење. Бескрајне по својој тежњи наше способности су ограничене по свом досегу.« Тако је човек за Паскала једном узвишен изнад свих бића и величанствен, а једном бедни, незнатни створ природе, немоћан у свим својим људским хтењима. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Његова моћ произлази, међутим, управо из те његове немоћи, духовна величина што га чини сићушним пред природом, стално га мотивише на нова тражења, премда ће се свуда сукобљавати с незнањем и заблудом. Напокон, човекова величина је »велика у томе што зна да је бедан. Стабло не познаје своју беду. Стога је бедан онај који зна да је бедан« (Мисли, 397). Беда људска нагони човека на тражење, а тражење нас поново доводи у беду. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="text-indent: 36.0pt;"><span lang="RU">Постоји нешто што човеку не допушта „да се одмара ни у себи ни у другоме“, да било где нађе „одмора и лежишта“ (Мисли). Али све то исконско људско хтење, то стално тражење, мора на крају да се смири у спознаји своје слабости и да се преда у Божијој милости. И сам Бог је глас срца које тражи, а не производ рационалног доказа о његовој егзистенцији, то је спас човеку, коме све измиче под ногама.<o:p></o:p></span></div></div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-24690535977311095522012-03-09T00:13:00.000+01:002012-03-09T00:13:14.748+01:00Томас Хобс<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="MsoNormal"></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiiXgsz-lFWq-yfCPb6SlF_cJRbeBmpAx3BwYaPMd5w7bdUlkOaoAm743Xgy0EhcIghncy1CiH69L2DKestnfXkDZdoz4MlD-iPd5KU_99Ers1exHdCOkLb_ddJG35fz8fh5FrRkMDIdg/s1600/%D0%A5%D0%BE%D0%B1%D1%81.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiiXgsz-lFWq-yfCPb6SlF_cJRbeBmpAx3BwYaPMd5w7bdUlkOaoAm743Xgy0EhcIghncy1CiH69L2DKestnfXkDZdoz4MlD-iPd5KU_99Ers1exHdCOkLb_ddJG35fz8fh5FrRkMDIdg/s1600/%D0%A5%D0%BE%D0%B1%D1%81.jpg" /></a></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Cir Times_New_Roman"; font-size: 11.0pt;"><br />
</span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Cir Times_New_Roman"; font-size: 11.0pt;">(из "Levijatanа")<o:p></o:p></span></div><br />
<div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Cir Times_New_Roman"; font-size: 11.0pt;"><br />
</span></b></div><div class="MsoNormal"></div><div class="MsoNormal"><span style="font-size: 15px;"><br />
</span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">О природном стању људи</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> у вези са њиховим благостањем и њиховом бедом:<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Људи су од природе једнаки</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> - Природа је људе створила једнаким у погледу телесних и духовних способности<b><i>, јер нико није толико слаб да не може да убије најјачег</i></b>, било махинацијама или удруживањем са другима, и свако може имати мудрости ако одвоји довољно времена и труда. </span><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;"><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Једнакост међу људима извире из чињенице да свако сваког може да убије!<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Од једнакости долази неповерње</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> – Од прве једнакости следи једнакост у нади да ћемо постићи своје циљеве; стога, ако двоје желе исту ствар, обије постају непријатељи и настоје један другог да униште или поичине, очекујући да ће и други то желети њима када једном постигну свој циљ. Отуда тврдња: „човек је човеку вук“ (</span><b><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">homo homini lupus est</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">).<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Од неповерења – рат</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> – Да би се обезбедио од зазирања других, човек нема други избор него да први удари силом. У природи човековој су три узрока свађе: такмичење, подозривост и слава. Први наводи људе да ударају на друге добити ради, други ради безбедности, а трећи ради стицања угледа.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Изван уређених држава постоји увек рат сваког против сваког</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> </span><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">(<b>bellum omnium contra omnes</b>)</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">– Стање рата није само у борби, већ и у спремности на борбу; а људи, док живе без једне заједничке власти која је способна да их држи у страху, живе у стању рата.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Незгоде од таквога рата</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> – У таквом стању нема места никаквој радиности, нема културе, нема друштва. Човеков живот је тада усамљенички, сиромашан, опасан и кратак. <i>Док нема закона не зна се шта је забрањено, тј. човек на све има право</i>. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">У таквом рату ништа није неправо</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> – Где нема заједничке власти, ту нема права; где нема права ту нема неправде. То су својства која се везују за човека у друштву, не у самоћи. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Страсти које човека наводе на мир</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> – Страх од смрти, жеља за стварима које живот чине удобним, и нада да радиношћу може да их добије. Разум сугерише погодне мировне клаузуле с којима људи могу да се сагласе, а оне се другим речима називају природним законима.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">О првом и другом природном закону и о уговорима:<o:p></o:p></span></b></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Природно право, које писци обично називају </span><span class="BodyText2Char"><b><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">jus naturale</span></b></span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">, јесте слобода што је сваки човек има да се сопственим моћима служи онако како сам жели за одржање сопствене природе, тј. сопственог живота, па стога и слобода да чини све оно што по свом расуђивању и разуму сматра најпогоднијим средством за ту сврху.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Под слободом се разуме одсуство спољашњих препрека, које човека могу да ограниче у чињењу оног што би хтео, али које га не могу спречити да моћ која му остаје употреби онако како му његово расуђивање и разум налажу.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Природни закон, </span></b><b><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;">lex naturalis</span></b><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;"> </span><i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">јесте известан пропис или извесно опште правило до кога се разумом дошло, а по коме је забрањено човеку да чини оно чиме се уништава живот или се одузимају средства за одржање живота и да пропушта оно чиме би, по његовом мишљењу, живот најбоље могао да се одржи.</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> Право и закон, <span class="BodyText2Char">јус</span> и леx , траба разликовати, зато што се право састоји у слободи да се што чини или да се од тога уздржи, док закон наређује и обавезује на једно од тога, тако да се закон и право разликују као што се разликују обавеза и слобода, што у једној истој ствари не може истовремено да постоји.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Од природе, сваки човек има право на све</span></i></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> – Због тога, опште правило разума, тј. основни природни закон, говори да сваки човек треба да тежи за миром све дотле док се нада да ће га постићи, а кад не може да га добије, да може тражити и употребити сва средства и све користи рата. Први део је основни закон природе: тежити миру и одржавати мир, а други део је највише природно право: бранити се свим могућим средствима. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Из овог основног закона природног, који наређује људима да теже за миром, изводи се други закон: да је човек спреман, ако су и други исто тако спремни, уколико то сматра потребним за мир и за своју одбрану, да напусти ово право на све ствари и да се задовољи са онолико слободе према другим људима колико је и он вољан да другим људима против себе призна. Људи су у стању рата док нису спремни да се лише неких права, али док сви нису спремни да се лише неких права, дотле појединац нема никаквог разлога да себе ограничава: што тражиш да други теби чине, то и ти чини другима. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Напустити једно право да се нешто чини, значи лишити се слобода да другог ометамо у коришћењу његовог права да то исто чини. Јер онај ко је одступио од свог права тиме није другом дао никакво право које овај већ није имао по природи. Право је напуштено или простим одрицањем од права, или преношењем права на неког другог.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Простим одрицањем, кад се онај ко право напушта не брине ко ће имати користи од тога одрицања. Преношењем, кад је онај ко право напушта имао намеру да корист од тога припадне одређеном лицу или лицима. За оног ко се одрекао свог права каже се да је везан, или обавезан, да не омета другог у коришћењу тог права; његова је дужност да не погази тај свој вољни акт. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Кад човек своје право преноси или се права одриче, он то чини само зато што у накнаду добија какво право које се на њега преноси или зато што се нада да ће тиме добити неко друго добро. Пошто човек све то ради тежећи свом добру, постоје права којих се не може лишити, нпр. права да се силом брани ако га силом нападају да би га убили; исто важи и за рањавање, окове или друго лишење слободе. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Узајамно преношење права јесте оно што људи називају уговором. Ако се ствар предаје истовремено са преношењем права, онда је то уговор; ако се прво предаје ствар а од другог касније очекује нешто за узврат, онда је то споразум; ако се обе стране договоре да ће чинидбе испунити касније, ради се о обећањима; када нема узајамног преношења права, онда је то поклон.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Остали природни закони</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> – 3) правда, постоји само када има споразума, и своди се на поштовање споразума; а праведно је и дати човеку оно што је његово: стога и претња казном услед неизвршења споразума, и гаранција својине, може постојати само тамо где има силе, тј. државе; 4) благодарност, 5) узајамно прилагођавање или попуштање, 6) спремност за праштање, 7) да људи, светећи се, само поштују будуће добро, 8) против презира, 9) против охолости, 10) против надмености, 11) правичност, 12) равнопавно коришћење заједничких ствари, 13) о одређивању учешћа путем коцке, 14) о примогенитури и првом заузећу, 15) о посредницима, 16) о подвргавању арбитражи, 17) нико није судија у сопственој ствари, 18) не може бити судија ниједан човек који у себи носи неки природни узрок пристрасности, 19) о сведоцима.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Резиме свих закона</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">: <b>не чини другоме шта не желиш да теби буде учињено</b>. Природни закони су вечити и непромењиви, и познавање тих закона представља истинску моралну филозофију.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">О узроцима, постанку и дефиницији државе:<o:p></o:p></span></b></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Циљ државе: нарочита сигурност, која се не може имати по природном закону, нити се може добити удруживањем малог броја људи или породица, нити од великог мноштва, ако овим не управља само једно расуђивање, и то стално. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Рађање државе</span></b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;"> – Једини начин да се успостави таква заједничка власт која може бити способна да људе брани од завојевача споља и од повреда које једни другима наносе и да их обезбеди тако да својом марљивошћу и плодовима земље могу да се исхране и да задовољно живе јесте да све своје моћи и сву своју снагу повере једном човеку или једном скупу људи који ће моћи све њихове воље путем већине гласова да сведе на једну вољу. <i>Када мноштво пренесе своја природна права на једну личност, онда оно постаје једна личност, постаје држава.</i> Тада се прелази из <i>природног стања </i>у<i> грађанско стање</i>, тј. Стање у ком државна власт држи људе у сталном страху од казне и тако их приморава на поштовање <i>природних закона.</i> Држава може да се дефинише као једна личност, чије радње извесно велико мноштво људи, на основу узајамног споразума, прима као аутор, и то сви појединци од којих је мноштво састављено, а са циљем да јединствена личност може да користи снагу и средства свих онако како то сматра погодним за њихов мир и заједничку одбрану. Носилац те личност је суверен, и њему припада суверена власт, а сви остали су његови поданици. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">О правима суверена као установе: <o:p></o:p></span></b></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Из оваквог установљења државе изводе се сва права и овлашћења за суверена: <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">1) поданици не могу да промене облик владавине, <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">2) суверена власт не може да се изгуби, <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">3) нико не може, а да не учини неправду, протестовати против установљења суверена које је прогласила већина, <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">4) поданик не може праведно да се тужи због суверенових радњи, <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">5) ма шта суверен учинио, не може бити кажњен од стране својих поданика, <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">6) суверен одлучује шта је потребно за мир и одбрану његових поданика, и одлучује која су учења погодна да се поданици њима уче,<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">7) право постављања правних правила, по којима ће сваки знати шта је његово, тако да ниједан други поданик не може то да му одузме а да не учини неправду,<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">8) њему припада и вршење правосуђа и решавање спорова,<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">9) и вођење рата и закључивање мира како он за најбоље сматра,<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">10) и да бира све саветнике и министре како у миру тако и у рату,<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">11) и да награђује и кажњава, и то (уколико неки ранији закон није одредио меру) по свом нахођењу, <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">12) и за почасти.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">То су права што чине суштину суверености, она су недељива и не могу се никаквим начином напустити, а да се тиме директно не напусти суверена власт. Моћ и част поданика ишчезавају у присуству суверене власти. Од суверене власти је мање зла но од одсуства сваке власти, а зло долази највећим делом отуда што се нерадо потчињава мањем. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 11.0pt;">Само су три различите врсте држава: монархија, аристократија и демократија, зависно од тога ко има суверену власт: један, више њих или сви. </span><span lang="SR" style="font-size: 11.0pt; mso-ansi-language: SR;"><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><br />
</div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-45459883547348006342012-02-21T13:50:00.000+01:002012-02-21T13:50:27.414+01:00<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 16.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Закључивање по аналогији<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR"> <u>Оквирно одређење аналогије<o:p></o:p></u></span></b></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Закључивање по аналогији је један од најчешћих облика закључивања у свакодневном животу, а такође се често примењује и у науци и даје плодне резултате.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Аналогија значи "сличност"<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR"> На основу тога што су нека два предмета (или врсте предмета) слична у неким особинама да морају бити слична и у некој другој особини.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Пример: Дете које је оса ујела боји се и бубамаре и лептира и свих инсеката. Оно јасно увиђа сличност свих ових животињица које лете, и на основу тога, по аналогији, закључује да су оне вероватно сличне и у томе што уједају.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR"> Најчешће је проблематичне вредности, јер сличност двају предмета није довољна основа за егзактно (тачно, прецизно) закључивање.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Може сугерисати изванредно плодне хипотезе, као што је то често случај са проналасцима.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Пример: Аналогијом се дошло до закључка да пара која потискује поклопац лонца може исто тако у већим количинама да покреће точак једне парне машине.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Ипак, оно нас сувише често води мањим или већим заблудама<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">■ Филозоф Томас Рид је тврдио да, с обзиром на сличност планета у многим одликама (обртање око Сунца и око осе, кретање у истој равни и истом правцу, добијање светлости од Сунца итд.) не би било неразумно мислити да све планете Сунчевог система, као и наша Земља, могу бити настањене разним врстама живих бића. Детаљнија испитивања су, међутим, показала да је овај закључак ипак неоснован.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">■ Разна ненаучна објашњења природе, типична, на пример, за период схоластике, препуна су аналогија, често бесмислених. У </span><span lang="SR">XVII</span><span lang="SR"> </span><span lang="SR-CYR">веку Франческо Сичи нападајући Галилеја тврдио да из чињенице да глава има седам прозора (две ноздрве, два ока, два ува и уста) затим, „из многих других сличних природних појава - као на пример седам метала - које би било досаано набрајати, морамо да закључимо да је број планета нужно седам" (у планете је урачунавао и Месец).<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Међутим баш аналошка закључивања су припремила темељ на коме је могло да се изгради научно сазнање.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Кад не располажемо никаквим другим знањима о једном предмету, закључивање по аналогији је једино што нам остаје на располагању.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Наравно, практичко проверавање омогућава да извршимо раздвајање ваљаних закључака по аналогији од оних који су погрешни или апсурдни. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Закључивање по аналогији још увек је недовољно проучавано у логици, у односу на обим проучавања индуктивног и дедуктивног закључка.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Ипак, искуство нам и овде намеће извесна правила, мада она нису тако прецизно формулисана.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR"> <u>Позитивна аналогија и негативна аналогија</u></span></b><u><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></u></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Кад је реч о сличности два предмета (групе предмета) треба узимати у обзир не само <u>својства која су им заједничка</u> ( <b>„позитивна аналогија"</b> ), већ и она <u>по којима се разликују</u> ( <b>„негативна аналогија"</b> ).<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div style="border: solid windowtext 1.0pt; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-element: para-border-div; padding: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt;"> <div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">1.Закључак по аналогији има утолико већу сазнајну вредност уколико је већа позитивна , а мања негативна аналогија.<o:p></o:p></span></div></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Пример: Кад је реч о могућности живота на Марсу треба узети у обзир не само заједничке особине већ и крупне разлике (на пример, ниска температура и веома ретка атмосфера).<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div style="border: solid windowtext 1.0pt; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-element: para-border-div; padding: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt;"> <div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">Неопходно је правити разлику између:<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">■ <b>познате позитивне аналогије</b> (тј. заједничких својстава која смо до једног одређеног момента успели да утврдимо)<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">■ <b>тоталне позитивне аналогије</b> (тј. целокупности претпостављених заједничких својстава, која поред познатих обухвата и још неоткривена заједничка својства, чије би се постојање могло претпоставити)<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><br />
</div><div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">и између:<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><br />
</div><div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">■ <b>познате негативне аналогије</b> (тј. различитих својстава која смо до једног одређеног момента успели да утврдимо)<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">■ <b>тоталне негативне аналогије</b> (тј. целокупности претпостављених различитих својстава, која поред познатих различитости обухвата и још неоткривена различита својства, чије би се постојање могло претпоставити)<o:p></o:p></span></div></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Пример: У време кад је Томас Рид направио своју претпоставку о животу на другим планетама, оне су биле још релативно слабо истражене, што је јако смањило вредност његовог закључка. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div style="border: solid windowtext 1.0pt; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-element: para-border-div; padding: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt;"> <div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">2. Вероватноћа тачности једног закључка по аналогији биће према томе, утолико већа уколико смо потпуније истражили предмете које доводимо у везу.<o:p></o:p></span></div></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Важан је <i>квалитет својства</i> које познајемо: <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><u><span lang="SR-CYR">познавање мањег броја значајних својстава представља бољу основу за аналошко закључивање</span></u><span lang="SR-CYR"> него <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><u><span lang="SR-CYR">познавање већег броја безначајних, акциденталних (случајних, неважних) својстава. <o:p></o:p></span></u></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div style="border: solid windowtext 1.0pt; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-element: para-border-div; padding: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt;"> <div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">3.Вероватноћа аналошког закључивања је утолико већа уколико су заједничка својства значајнија, а различита незначајнија.<o:p></o:p></span></div></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Пример: Грешка коју је Сичи направио у горњем примеру, састоји очевидно у томе што број седам није никаква битна карактеристика предмета које он доводи у везу (планета, метала, отвора на глави итд.). Према томе, овде би аналогија била потпуно случајна, чак и када би постојала (уствари, нема само седам метала). <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Нарочито је важно <u>да између познатих заједничких својстава</u> предмета А и Б и својстава која се по аналогији приписују предмету В, <u>постоји извесна константна и нужна веза условљавања. <o:p></o:p></u></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div><div style="border: solid windowtext 1.0pt; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-element: para-border-div; padding: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt;"> <div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">4. Вероватноћа тачности једног закључка по аналогији утолико је већа уколико постоји већа извесност да својства која су код оба предмета заједничка, собом нужно повлаче и оно својство које се у закључку по аналогији предмету (В) приписује.<o:p></o:p></span></div></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Пример: Само из чињенице да Марс има атмосферу не можемо још закључити да на њему има живих бића, јер, мада је постојање ваздуха један од нужних услова живота, то није и довољан услов. Међутим, ако обрнемо ствар, лако увиђамо да из чињенице постојања живота нужно следује постојање атмосфере. Кад бисмо сазнали да на Марсу има живих бића (а не бисмо знали ништа друго) могли бисмо одмах по аналогији да дођемо до веома веродостојних података о низу Марсових особина. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div style="border: solid windowtext 1.0pt; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-element: para-border-div; padding: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt;"> <div class="MsoNormal" style="border: none; mso-border-alt: solid windowtext .5pt; mso-padding-alt: 1.0pt 4.0pt 1.0pt 4.0pt; padding: 0cm;"><span lang="SR-CYR">5.Предмети (А и Б) требе да припадају истом роду предмета, а предмет (А) од кога се полази треба да буде типичан представник свога рода.<o:p></o:p></span></div></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR"> <u>Типични и просечни представник<o:p></o:p></u></span></b></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR"> Ако када слушамо музику на радију, а не знамо од кога је аутора, покушамо да погодимо ком правцу и стилу аутор припада, ми ћемо се послужити упоређивањем музике коју слушамо са музиком неког другог познатог аутора која је с њом слична. <u>Вероватноћа тачности закључка биће утолико већа уколико смо упоређивање извршили са неким типичним представником једног одређеног правца.</u><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Многи људи у данашњој Европи страхују од поновног наоружавања Немачке и закључују да ће оно довести до нове агресије Немачке на своје суседе. При том, они очигледно закључују по аналогији са догађајима који су претходили другом светском рату. Владајућа класа у Немачкој налазила се пре 80 година у сличном положају (изгубљен рат, помоћ западних капиталистичких сила и наоружавање за борбу против СССР-а, снажна економска експанзија и тако даље). Из тога би по аналогији следио закључак да би и овог пута наоружавање Немачке довело до сличних последица. Овај закључак би много добио у својој вероватноћи ако би могло да се усвоји да је агресивност немачких владајућих кругова, која је довела до рата, типична за власнике немачког капитала у датим историјским условима (услед њеног снажног национализма, експанзионизма и повезаности са милитаристичким круговима) а није била у знатној мери увећана карактером режима и саме Хитлерове личности.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ У оваквим случајевима се аналошко закључивање приближује дедукцији, јер знање да је неки предмет типичан представник своје класе већ у себи донекле унапред претпоставља познавање извесних општих односа и закона што је, како смо видели, карактеристично за дедукцију.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Предмет од кога у аналошком закључку полазимо не мора бити типични представник једне класе: он може бити и њен просечни представник.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Типично и просечно каткад се поклапају, али се најчешће разликују.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Пример: Ђура Јакшић био је типичан, али не и просечан представник романтизма у поезији.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ <u>Најсигурнију основу за аналошка закључивања представљају типични представници, зато што је код њих најпотпуније изражена веза између појединих битних својстава која се код упоређивања узимају у обзир</u>.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">□ Међутим, и просечни представници једне класе представљају далеко сигурнију основу за аналошка закључивања него случајно изабрани чланови класе, који могу бити баш примери изузетака и одступања.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">Пример: Закључци који се по аналогији праве полазећи од припадника појединих нација које смо случајно срели махом су нетачни, јер се заснивају на случајним а не просечним представницима те нације.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div></div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-34658676679817929862012-02-21T13:15:00.000+01:002012-02-21T13:15:23.969+01:00Хеленска патристичка и византијска филозофија ( VIII - XIV века )<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjVtbChUQ679-lwdP-j-Cww4C7Bg26tVztbMMtr7xYzbcu-f89N8_E-zPkQelJ0PgZcU68Q9i50axtVHdmX0FAVCz5GTVxVcy7h9hUJFmeqBL8EfY83sEWR4pINe2ciPzWSF-zVkBcXxw/s1600/%25D0%25A1%25D0%25B8%25D0%25BC%25D0%25B1%25D0%25BE%25D0%25BB+%25D0%25B4%25D1%2583%25D1%2588%25D0%25B5.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="293" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjVtbChUQ679-lwdP-j-Cww4C7Bg26tVztbMMtr7xYzbcu-f89N8_E-zPkQelJ0PgZcU68Q9i50axtVHdmX0FAVCz5GTVxVcy7h9hUJFmeqBL8EfY83sEWR4pINe2ciPzWSF-zVkBcXxw/s320/%25D0%25A1%25D0%25B8%25D0%25BC%25D0%25B1%25D0%25BE%25D0%25BB+%25D0%25B4%25D1%2583%25D1%2588%25D0%25B5.jpg" width="320" /></a></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div align="center" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none;"><b><span lang="RU" style="font-size: 16.0pt; mso-ansi-language: RU;">Хеленска патристичка и византијска филозофија<o:p></o:p></span></b></div><div align="center" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none;"><b><span lang="RU" style="font-size: 16.0pt; mso-ansi-language: RU;">( </span></b><b><span lang="SR" style="font-size: 16.0pt; mso-ansi-language: SR;">VIII</span></b><b><span lang="RU" style="font-size: 16.0pt; mso-ansi-language: RU;"> - </span></b><b><span lang="SR" style="font-size: 16.0pt; mso-ansi-language: SR;">XIV</span></b><b><span lang="RU" style="font-size: 16.0pt; mso-ansi-language: RU;"> века )</span></b><span lang="RU"><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="RU"> Византијско царство, спој римског државног уређења , грчке културе и државне вере, успело је да у својих 1000 година трајања произведе културу која и данас побуђује интересовање великог броја људи. Префињена Византија, настала као нови Рим , развијала се као хришћанска држава, кроз институцију цара, који је био бранилац Цркве, вере, врховни судија и војни заповедник. Патријарси, још једна карика у друштвеном животу Византинаца, играли су врло значајну улогу у царству. Иако је у Византији преовладавао став да је присутан цезаропапистички модел није била реткост да и патријарх одигра значајну улогу у царству и изврши утицај на цара ( папоцезаризам). Трећи сегмент царства били су свакако појединци, који су својим свакодневним животом Византији давали индивидуалност својствену само њој. Треба размислити у каквим је цеременојима, литургијама, које су представљале врхунац духовног живота Византије, учествовао обичан човек али и књижевник, епископ, учитељ, жена или дете.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Често, готово по обичају, истицало се да је Византија преузела богато грчко наслеђе и културу. Никада се ово царство није одрекло грчке културе, никада је није заборавило нити потиснуло. С обзиром на то крајем VI века те почетком VII, VIII и </span><span lang="SR">IX</span><span lang="RU"> века у Цариграду готово нико више није говорио латински, па су сва филозофска дела доспела управо ту на проучавање. У Византију. Клаус Елер бележи: ,, Свет би био сиромашнији, вероватно много сиромашнији, да Византинци нису учинили ту услугу човечанству</span><span lang="SR">“</span><span lang="RU">. За филозофију Византије</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">карактеристичан је неоплатонизам са одређеном теолошком - религиозном основом и ауторитети какви су Свето писмо и заповести - који су имали улогу да уреде живот византијског човека. Тај процес сједињавања хеленско- хеленистичке филозофије са хришћанском религијом полако се градио да би свој врхунац достигао у позној византијској схоластици </span><span lang="SR">XIV</span><span lang="RU"> века код Григорија Паламе.</span><span lang="SR"><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Оно што би још требало напоменути јесте развитак византијске мисли али и спорења око хришћанске мисли на Васељенским саборима. Први васељенски сабор ,одржан 325. у Никеји у Малој Азији, постао је образац сваког следећег па је усвојен никејски кредо. Тај симбол је био врло близак неоплатонистичкој филозофији и представља прекретницу у успостављању вере у Византији.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Први период Византијске мисли је тако обележен христолошким расправама, Јустинијановим правним поретком и процватом монашке духовности. Из </span><span lang="SR">V</span><span lang="RU"> века један од најзначајнијих списа је Сто поглавља о савршенству Дијадоха из Фотике, у VI веку Двадесет четири предања светог Доротеја, а у VII веку Лествице Јована Лествичника, игумана Синајског.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div align="center" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none;"><b><span lang="RU">Други период византијске мисли<o:p></o:p></span></b></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="RU"> Други период византијске мисли одвија се од VIII до </span><span lang="SR">X</span><span lang="RU"> века. То је врло немиран период византијске историје када су напади Арапа, Словена и Бугара били врло чести. На све то, треба поменути, долази и борба око престола Исавријевске династије, те иконоборство и долазак на власт Македонске династије а са њима и Фотија, патријарха који је одиграо значајну улогу у том периоду Византије. У том немирном периоду ипак долази до препорода учености па се 2 грчка книжевност развијала у Сирији и Палестини, деловима где су владали Арабљани. Први период иконоборства (730- 780) је био врло интелектуално сиромашан па Сирил Манго пише да се тај период </span><span lang="SR">„</span><span lang="RU">поклапа са најнекултивисанијом фазом византијске историје</span><span lang="SR">“</span><span lang="RU">.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU"> Један од најзначајнијих појава у интелектуалном смислу је <b>Јован Дамаскин</b></span><b><span lang="RU"> </span></b><span lang="RU"> из Сирије, теолог, велики бранитељ православља. Он је био арапски хришћанин, презиме му је било</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Мансаур а умро је око 749. године. Највећи део свог свештеничког позива он је провео</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">у манастиру Свети Сава, који се налази близу Јерусалима. Веома добро је познавао</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">хеленске филозофе и науку, али и теологију и књижевност. Једна од најбитнијих одлика његовог дела је покушај систематизације коју је пре њега извршио Аристотел, први систематичар у историји филозофије. То је желео да уради и Дамаскин али на прво место стављајући теологију која је краљица филозофије. Његов успех и вредност огледа се у томе јер је успео да систематизује различита гледишта кроз историју, како теолошка тако и филозофска, и тако створи систем где даје одговоре о великим проблемима, о мистичном и рационалном.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU"> Дамаскиново најпознатије дело <i>,,Извор вере</i></span><i><span lang="SR">“</span></i><span lang="RU"> састоји се од три дела : <i>Дијалектика, О јересима, Тачно излагање православне вере</i>. Са учењем овог теолога византијска теологија добија најсавршенији израз али и најбоље тумачење до тада. <o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU"> У свом првом делу О дијалектици разматра основне облике ума, знања и филозофије. У уводу даје и дефиницију филозофије - ,,Филозофија је сазнање божанског и људског тј. видљивог и невидљивог</span><span lang="SR">“ </span><span lang="RU">. Док црквени оци постављају тезу да је исто бити и егзистирати Дамаскин тврди да је суштаство, оусиа, заправо предикат бића па тако људска природа Христа поседује и неке индивидуалне црте. Из тога следи да је природа неодвојива од индивидуе, да се личност састоји од саме егзистенције.</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Тако до изражаја долази појам егзистенције и тек тада се види колико је заправо присутан у</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">православљу. Људска природа изражава жудњу да егзистира. То је идеја Јована Дамаскина,</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">чија се дела одликују оргиналношћу и посве врло прецизним и богатим аргументима.</span><span lang="RU"> </span><span lang="SR"><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR"> </span><span lang="RU">Иконоборачки покрет настао је за време царева Лава III и Константина V. Иконоборачка</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">криза ( 711- 843) као сукоб иконокласта и иконодула имала је и политичку димензију јер је у том периду дошло до захлађења односа између Цариграда и Рима. </span><span lang="SR">„</span><span lang="RU">Са избијањем</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">иконоборског покрета завладала је у Византијском царству криза која даје овом раздобљу</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">нарочито обележје и која је за више од стотину година претворила царство у поприште</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">жестоких унутрашњих борби“<a href="file:///C:/Documents%20and%20Settings/NN/My%20Documents/%D0%A8%D0%9A%D0%9E%D0%9B%D0%90/%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0.doc#_ftn1" name="_ftnref1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><!--[if !supportFootnotes]--><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="RU" style="font-size: 12pt;">[1]</span></span><!--[endif]--></span></a>. Али, иконоборство показује и један веома сложен покрет</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">реформи и иновација коју уводи династија Исавријеваца , чији је оснивач Лав III (714 - 741)<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">пореклом из Германикеје ( Јерменије ). 726.</span><span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">године.</span><span lang="RU"> Лав III Исавријевац први пут иступа против икона али је у европском делу царства владало иконофилско расположење па су устанци често</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">избијали. Противник цара Лава III био је и Јован Дамаскин, заговорник икона, који је у икони</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">видео симбол а у икони Христа његово оваплоћење. Константин </span><span lang="SR">V</span><span lang="RU">, син Лава III, био је још</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">ватренији иконоборац па је решио да одлуку о непоштовању икона оснажи црквеним</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">сабором. Он је написао и тринаест теолошких трактата од којих су сачувана само два.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Сабор се састао 754 године . у Хијереји, у Малој Азији. Наређено је уништење свих икона , на Јована Дамаскина бачено је проклетство. Доласком на власт Лава VI (775-780) иконоборство слаби да би иконе биле успостављене за време царице Ирине на сабору 787. године. Сликање Христа, сматрали су иконоборци, ограничава природу Христову, која се не може ограничити. Свети Герман Константинопољски ( 633 - 733) иступа против иконобораца а у култу икона разликује апсолутан култ, намењен Богу и релативан култ, намењен сликама. Иако се у неким тренутцима чинило да је Византија дотерана до амбиса ипак је иконоборство створило један нови полет - рађање грчко- византијског патриотизма.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="RU"> VIII век изнедрио је у византијској мисли још неколико битних личности које се не смеју заборавити. <i>Тарасије</i>, врло култивисан човек, први секретар, заређен у патријаха цариградског (784 - 806). Његов долазак на патријаршијско престо начинио је прекретницу у бирању патријарха. Као врло образован човек а раније активан у световном животу могао је унети многе новине у рад цркве. Поред тога, царица Ирина, која је Тарасија и поставила на престо ,,показала је долазећим царевима пут за бирање погодног и верског духовног поглавара</span><span lang="SR">“<a href="file:///C:/Documents%20and%20Settings/NN/My%20Documents/%D0%A8%D0%9A%D0%9E%D0%9B%D0%90/%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0.doc#_ftn2" name="_ftnref2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><!--[if !supportFootnotes]--><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR" style="font-size: 12pt;">[2]</span></span><!--[endif]--></span></a><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR"> </span><b><span lang="RU">Фотије</span></b><span lang="RU">, велики учењак овог периода био је у родбинским везама са Тарасијем. Њему се</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">приписује дело ,,Епанагоге’’ где описује идеалну везу која би требало да постоји између</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">цара и патријарха. Световни поглавар брине се о материјалном а духовни о духовном благу</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">поданика. Цркви и цару је припадало то да процене где је постојала јерес и како треба</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">проширити веру мисионарском делатношћу. Фотије и Никола Мистик су два најважнија патријарха VIII века који су охрабривали мисионарске подухвате а били су и политичке личности првог реда.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Цезар Варда је деловао између 855. и 866. а био је Фотијев пријатељ који је основао дворску школу у дворани Магнаура. Поред катедре за филозофију постојале су и друге катедре за геометрију, астрономију и граматику. Треба напоменути и да су у овом тзв. другом периду византијске мисли, оживели жанрови као што су историјографија , епистолографија па и епиграм у стиху. Пишући о овом препороду Сирил Манго констатује : ,,Најважније</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">постигнуће византијског препорода не налази се међутим у „побољшавању“ савремене</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">литературе, већ у читању раних хришћанских списа. С тачке гледишта западне културе, може се<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">рећи да овај чин спасавања представља наш највећи дуг Византији. Остављајући по страни</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">одломке налажене по Египту ( које су понекад драгоцени ), грчки класици какве их познајемо дошли су до нас преко византијских рукописа’’.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div align="center" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none;"><br />
</div><div align="center" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none;"><br />
</div><div align="center" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none;"><b><span lang="RU">Трећи период византијске мисли<o:p></o:p></span></b></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="RU"> Епоха Комнина, која почиње на први дан Ускрса 4. априла 1081. крунисањем Алексеја Комнина за цара, сматра се златним веком Византије. За историјографију је врло битан рад Ане Комнин, најстарије кћерке Алексеја I. Она је написала ,,Алексијаду’’ , где слика живот и владавину свога оца. Анин муж, Нићифор Вријеније, био је историчар и писао је историјска дела. После процвата под династијом Комнина, над Византијом се ’’надвија облак ’’ крсташких освајања. 12. априла 1204. у Цариград улазе крсташи што ће покренути </span><span lang="SR">„</span><span lang="RU">свети рат</span><span lang="SR">“</span><span lang="RU"> свих Грка, Византинаца против Турака и Латина.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU"> Са овим великим, историјским падом православља јављају се интересовања и према</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">књижевности и класичним делима антике. Студенти су у</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Константинопољској филозофској школи у </span><span lang="SR">X</span><span lang="RU">I веку похађали и граматичке курсеве и античку поезију. Ова велика ученост допринела је томе да у Цариград долазе и бројни западњаци који су желели да уче грчки али и дух византијског хуманизма. У овом времену крсташких ратова Византија губи свој највећи ослонац православље и Цркву јер без те, увек присутне симфоније Цркве и Државе, Византија није могла опстати. Царски поредак није могао пропасти јер је био Божији, јер је настао по вољи Божјој а цар је могао деловати само као Божји заступник на земљи.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU"> Духовни мистицизам, ,који је присутан кроз читаво византијско царство, јавља се још у </span><span lang="SR">V</span><span lang="RU"> веку. Главни представници овог учења били су <i>Јован Лествичник</i> (VII век ) и <i>свети Симеон Нови Богослов</i> ( </span><span lang="SR">X</span><span lang="RU">I век) а кулминацију доживљава у периоду од </span><span lang="SR">X</span><span lang="RU">III - </span><span lang="SR">XV</span><span lang="RU"> века са својим представником <i>Григоријом Паламом</i>. Свој велики допринос развоју исихазма дали су и <i>Максим Исповедник, Григорије Синаит </i>и<i> Петар Коришки.<o:p></o:p></i></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR"> </span><b><span lang="RU">Јован Лествичник</span></b><span lang="RU"> ( 580 - 650 ) аутор је ,, Лествице ’’ где наводи 30 степеника аскетизма</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">који воде у рај. Исихиа је тиховање а исихасти живе повучено и тихо, верујући у љубав. Пут</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">истине, сматрају исихасти, једино се отвара кроз љубав. Ако је вера човекојављање Богу,</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">љубав је богојављање људске душе.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Симеон Нови Богослов, духовни син Симеона Евлаба, један је од најзначајнијих византијских</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">богослова. Његово најзначајније дело ,, Химне божанске љубави ’’ великим делом у</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">стиховима представља врло озбиљно излагање мистике. Симеон је најпре био прогоњен али</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">је ипак за живота проглашен проповедником. Божанска љубав је способна да дарује себе,</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">она је неприсутна светлост. У теологији, сматра Симеон, нисмо вођени умом и разумом</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">већ духовним очима. Средиште Симеонове делатности био је Цариград али се исихастички</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">покрет </span><span lang="SR">X</span><span lang="RU">I</span><span lang="SR">V</span><span lang="RU"> века пребацује на гору Атос. Исихастички покрет потиче од речи </span>εσιχία<span lang="RU"> која</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">означава унутрашње духовно и душевно спокојство. Григорије Синаита у првој половини </span><span lang="SR">XIV </span><span lang="RU">века обилазио је многе манастире у Византији па је на Светој Гори увидео да је живот аскета</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">врло добар али да немају знање о животу у исихији. Тако је Синаит почео да подучава</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">светогорске монахе и створио на полуострву Халкидика центар исихазма. Молитва срца или</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">умна молитва је најбоља за остваривање просветљења или катарзе. Исихасти сматрају да је</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">треба непрестано изговарати уз задржавање даха а да ће то довести до тренутка када се</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">може видети таворска светлост, иста она коју су апостоли видели на гори Тавору. Тако човек</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">ступа у непосредни додир са богом и обожује се. Иначе, у хришћанској мистици обожење се</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">јавља кроз три ступња :<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR">PURIFICATIO - </span><span lang="RU">ПРОЧИШЋЕЊЕ</span><span lang="SR"><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR">LUNIFICATIO - </span><span lang="RU">ОБАСЈАВАЊЕ</span><span lang="SR"><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR">UNIFICATIO - </span><span lang="RU">УЈЕДИЊЕЊЕ</span><span lang="SR"><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">За исихасте Бог представља светлост а душа је само мала искра која мора стићи до Божје ,</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">таворске светлости. Исихасти сматрају и да Бог није откривени Deus revelatus већ скривени</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Deus absonditus. Они Бога виде у кори хлеба, капи воде у сунцу те њима није потребно</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">никакво доказивање. Ово је наиме био и основни разлог зашто Црква не прихвата овај</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">мистицизам. Први је против исихазма устао Варлаам, грчки монах из Калабрије, који је</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">сматрао да је немогуће видети таворску светлост. ,, Прими ли се постојање вечите светлости,</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">онда та светлост не би била ништа друго но сам Бог, који је једини вечит , али у том слуцају</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">она не би могла да се види јер је Бог невидљив</span><span lang="SR">“<a href="file:///C:/Documents%20and%20Settings/NN/My%20Documents/%D0%A8%D0%9A%D0%9E%D0%9B%D0%90/%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0.doc#_ftn3" name="_ftnref3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><!--[if !supportFootnotes]--><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="SR" style="font-size: 12pt;">[3]</span></span><!--[endif]--></span></a></span><span lang="RU">.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="SR"> </span><span lang="RU">У одбрану исихаста стао је <b>Григорије Палама</b>, па је задобио велики углед у духовном свету</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Цариграда. Провео је око двадесет година на Светој Гори, боравећи у келији , ,, кући тишине ’’и</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">испосници. Полемика је била тако јака и жестока да је у Цариграду сазван сабор 1341. тзв.</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">исихастички сабор где би Палама одбранио исихастичко учење. Цариградски патријарх био је на</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">страни Варлама али је ипак победио Палама и одбранио праву веру од јеретика варламита.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Убрзо после тога против исихазма иступа и византијски калуђер Григорије Акиндин, следбеник</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">западне филозофије те долази до грађанског рата. Овај рат још више је ослабио унутрашњу</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">снагу Византије која је била угрожена турским освајањима.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Још један значајан представник исихастичког учења био је и <i>Никола Кавасила</i>. Његово</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">најзначајније дело је ,, <i>Тумачење литургије и Исусово житије</i> ’’ где налази начин да помири</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Симеонов мистицизам и религију и да их претвори у световну мудрост. Он каже: ,,<i>Није</i></span><i><span lang="RU"> </span></i><i><span lang="RU">могуће да Бог није са нама, пошто је он онима који га дозивају ближи него што им је то</span></i><i><span lang="RU"> </span></i><i><span lang="RU">сопствено срце. Он ће нама доћи чак и ако смо зли, јер је он добар</span></i><span lang="SR">“.</span><span lang="SR"> </span><span lang="SR"> </span><span lang="RU">То је нови тон једне</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">поунутрашњене побожности.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div align="center" class="MsoNormal" style="mso-layout-grid-align: none; text-align: center; text-autospace: none;"><b><span lang="RU">Буђење научног духа<o:p></o:p></span></b></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Са мистичном духовношћу на византијским универзитетима развија се један други покрет -</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">буђење научног духа. Развија се интересовање за астрономију, математику, па и</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">филозофију која више није слушкиња теологије већ се посматра са рационалне стране.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR"> </span><b><span lang="RU">Михаило Псел</span></b><span lang="RU"> (1018 - 1096) књижевник, научник и филозоф обележио је период </span><span lang="SR">XI</span><span lang="RU"> века великим</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">умом, смелошћу и универзалном радозналошћу. По роду је био патриције, од малена</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">предодређен за високу државну службу. Већ са девет година боравио је у реторској школи</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">код Јована Мавропода проучавајући Хомера и античко песништво. Псел је сматрао да ,,хришћанска култура ’’ мора овладати светом па је веома храбро бранио хришћанство од</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">паганства. Михаило Псел је проучавао хеленске , египатске , јеврејске списе а једно време</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">проводи и у Месопотамији где обнавља науку о алхемији. Псел узима Платонове дијалоге<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">као узор у фолозофији те све списе пише у облику дијалога. За Платона и Сократа каже да се</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">чак и Арапи и западњаци подижу на ноге да би их саслушали. Угледајући се на Василија Великог</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">створио је много песама посвећених Богородици и Христу. Пише оде, епиграме, сатире, па и</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">један речник о пореклу одређених речи и појмова. Поред тога написао је и расправе о</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">музици, геометрији, реторици, праву и астрономији. Осим Платона и Сократа врло је ценио и</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">стоичаре па је сматрао да су Зенон, Хризип и М. Аурелије постигли елеганцију у изражавању.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Псел ради и велике преписке са својим пријатељима Јованом Ксифилином и Јованом</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Мавроподом. Он истиче да држава може бити исправна само ако је на њеном челу мудар</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">и уман цар. Псел пише : ,,Нико није рођен да влада империјом, то је дато мудрошћу,</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">искуством и ученошћу</span><span lang="SR">“</span><span lang="RU">. Михаила Псела су називали ,,конзулом филозофије</span><span lang="SR">“</span><span lang="RU"> јер је био</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">професор филозофије и реторике на цариградском универзитету. Његово учење заснивало се</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">на неколико теза :</span><span lang="SR"><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><ul style="margin-top: 0cm;" type="disc"><li class="MsoNormal"><span lang="RU">Паганско наслеђе је основ хришћанске културе<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal"><span lang="RU">Историјски процеси су истоветни и на истоку и на западу<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal"><span lang="RU">У своја дела уводи <i>судбину</i> показујући тиме да следи хеленистичко наслеђе<o:p></o:p></span></li>
</ul><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">Као писац увек је истицао да је потребно успоставити хармонију форме и садржаја. Па и у</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">тумачењу хришћанства он показује рационалност. </span><span lang="SR">„</span><span lang="RU">Знам да Бог надгледа све, да је</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">начело свега; од њега све потиче и све се њему враћа. Али иако то знам, мислим да се</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">природа налази између творца и створења; она је као рука првог узрока који, остајући сам</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">непомичан, помоћу ње управља овде доле</span><span lang="SR">“</span><span lang="RU">. Бог је узрок свих ствари, али њихов најближи</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">узрок је природа. Псел у својој фолозофији користи и ,,дедуктивно’’ и ,,индуктивно’’</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">закључивање<a href="file:///C:/Documents%20and%20Settings/NN/My%20Documents/%D0%A8%D0%9A%D0%9E%D0%9B%D0%90/%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0.doc#_ftn4" name="_ftnref4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><!--[if !supportFootnotes]--><span class="MsoFootnoteReference"><span lang="RU" style="font-size: 12pt;">[4]</span></span><!--[endif]--></span></a></span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">али и алегорију. Овим начинима мишљења Псел поткрепљује своје ставове да</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">је антика само припремни стадијум хришћанства и да у хеленским ауторима види хришћанске</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">пророке. Његова филозофуија као и мистична теологија требају да нас уједине са Богом али</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">се Псел појављује не као мистичан већ као рационалан тумач филозофије.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="SR"> </span><b><i><span lang="RU">Јован Итал</span></i></b><span lang="RU"> , ученик и наследник Пселов, предавач на универзитету у Константинопољу,</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">преузео је ставове свог учитеља али поред напора да асимилује паганску мисао и</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">хришћанство, он отвара и пут ка независности од догме. Изучава и профане списе јер их</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">сматра врло корисним и мудрим. Итал филозофију види не као вежбу ума нити припремни</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">стадијум већ као продор у тајну хришћанског учења. Тако је овај период Михаила Псела и</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">његових настављача доба велике просвећености и постепеног приближавања византијског</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">царства Хелади и грчим узорима.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><i><span lang="SR"> </span></i><i><span lang="RU">Византијско царство у доба Палеолога</span></i><span lang="RU"> ( 1261 - 1453 ) је врло осиромашено и потпуно зависно</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">од страних народа. Цело царство био је Цариград. Ипак, период Палеолога одликује се</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">препородом и културном обновом. Реч ,, Хелен</span><span lang="SR">“</span><span lang="RU"> више није значила паганин као погрдан</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">израз већ означава гентила тј. неверника. Од </span><span lang="SR">XIII</span><span lang="RU">века интелектуалци су почели да са</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">поносом истичу да припадају хеленима. Јављају се витешки романи, затим, историјска дела</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">по угледу на Тукидида, два</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">енциклопедијска рада те неколико теолошкох полемика. Између</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">1261 и 1453 у црквеним центрима као што су Цариград, Никеја и Солун настајала су дела<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">многих аутора. Јављају се и четворица класичних филолога који интезивно трагају за античким</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">текстовима : Димитрије Триклиниос, Манојло Москопул, Тома Магистар и Максимк Плануд.</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Писали су речнике, издавали песнике као што су Хесиод, Пиндар, Еурипид и Софокле. Браћа</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Димитрије и Прохор Кидон у другој половини </span><span lang="SR">XIV</span><span lang="RU"> века преводе са латинског и Овидија,</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Цицерона, Катона, светог Августина затим Тому Аквинског.<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div class="MsoNormal"><b><span lang="SR"> </span></b><b><span lang="RU">Плитон</span></b><span lang="RU"> ( <i>Георгије Гемист</i> ) рођен је око 1360. године. Своје име претворио је у Плитон јер је</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">било слично Платоновом имену. Највећи део свог живота провео је у Мистри покушавајући</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">да спроведе реформе које је Платон безуспешно покушао на двору у Сиракузи. Он у своја</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">два меморандума, један намењен цару Манојлу а други деспоту Мистре Теодору </span><span lang="SR">II</span><span lang="RU">,</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">излаже реформе које треба извршити у византијској држави. Плитон сматра да се код сваког</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">човека може видети да ли у животу допушта да њиме владају душа или тело па се из тога</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">може и видети коме је сврха живота врлина а коме уживање. У својој расправи </span><i><span lang="SR">„</span></i><i><span lang="RU">О законима</span></i><i><span lang="SR">“</span></i><span lang="SR"> </span><span lang="RU"> Плитон излаже нове друштвене реформе које би требало да настану кроз нову религији. Иако</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">је у младости заступао хришћанство у старости запада у неопаганизам па у Законима</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">заступа грчки пантеон предвођен Зевсом и Посејдоном. Он уводи и поруку Заратустре</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">као и поруке Седам мудраца. Плитон верује да је ново упориште филозофије и религије у</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">паганским боговима и митовима. Он верује и у фатализам вероватно под утицајем</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">исламске културе. Његово мање дело </span><span lang="SR">„</span><span lang="RU">О разлици између Аристотела и Платона</span><span lang="SR">“</span><span lang="RU"> ,</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">састављено</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">за предавања у Фиренци, отворило је велику расправу која је поделила византијске и италијанске</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">научнике на аристотеловце и платоновце. Ова расправа биће присутна кроз читав </span><span lang="SR">XV</span><span lang="RU"> век и<o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><span lang="RU">кроз латинску схоластику. За живота био је искључен из Цркве јер када су Закони предати у</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">руке тадашњем патријарху Генадију Схоларису , он је наредио да буду спаљени. Имао је и</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">много обожавалаца али и оних који су наставили његово учење. Пепео Георгија Гемиста</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Плитона чува се у најпаганскијој од ренесансних цркава, у Темпио Малатестиано у Риминију.</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">Стари Плитон умро је годину дана после пада Цариграда, другог Рима, али и после тога</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">византијска филозофија остаје присутна јер је својом теолошком и мисаоном подлогом</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">успела да остане и после пада царства. Византијско мишљење је створило ново хеленско</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">мишљење, а то ново мишљење наставило је да утиче на све православне народе и наравно</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">на Хелене , непосредне наследнике Византије.</span><span lang="SR"><o:p></o:p></span></div><div class="MsoNormal"><br />
</div><div><!--[if !supportFootnotes]--><br clear="all" /> <hr align="left" size="1" width="33%" /> <!--[endif]--> <div id="ftn1"> <div class="MsoFootnoteText"><a href="file:///C:/Documents%20and%20Settings/NN/My%20Documents/%D0%A8%D0%9A%D0%9E%D0%9B%D0%90/%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0.doc#_ftnref1" name="_ftn1" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><!--[if !supportFootnotes]--><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10pt;">[1]</span></span><!--[endif]--></span></a> <span lang="SR-CYR">Георгије Острогорски, Историја Византије, Просвета – Београд, стр. 168.</span><span lang="SR"><o:p></o:p></span></div></div><div id="ftn2"> <div class="MsoFootnoteText"><a href="file:///C:/Documents%20and%20Settings/NN/My%20Documents/%D0%A8%D0%9A%D0%9E%D0%9B%D0%90/%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0.doc#_ftnref2" name="_ftn2" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><!--[if !supportFootnotes]--><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10pt;">[2]</span></span><!--[endif]--></span></a><span lang="RU"> Влада Станкови</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">, Цариградски патријарси и цареви Македонске династије, Београд, стр. 36<o:p></o:p></span></div></div><div id="ftn3"> <div class="MsoFootnoteText"><a href="file:///C:/Documents%20and%20Settings/NN/My%20Documents/%D0%A8%D0%9A%D0%9E%D0%9B%D0%90/%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0.doc#_ftnref3" name="_ftn3" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><!--[if !supportFootnotes]--><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10pt;">[3]</span></span><!--[endif]--></span></a><span lang="RU"> Георгије Острогорски, Историја Византије, Просвета – Београд, стр.477.<o:p></o:p></span></div></div><div id="ftn4"> <div class="MsoFootnoteText"><a href="file:///C:/Documents%20and%20Settings/NN/My%20Documents/%D0%A8%D0%9A%D0%9E%D0%9B%D0%90/%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0.doc#_ftnref4" name="_ftn4" title=""><span class="MsoFootnoteReference"><!--[if !supportFootnotes]--><span class="MsoFootnoteReference"><span style="font-size: 10pt;">[4]</span></span><!--[endif]--></span></a><span lang="RU"> индуктивно закључивање ( лат. inducere - навести, сугерисати) је врста закључивање од појединачног и</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU">посебном ка општем<o:p></o:p></span></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"></div><div class="MsoFootnoteText"><span lang="RU">дедуктивно закључивање ( deducere - извести) је врста закључивање од општег ка појединачном<o:p></o:p></span></div></div></div></div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-44259765549695827382012-02-09T14:58:00.000+01:002012-02-09T14:58:38.439+01:00ДМТ ( молекул духовности) и ДЕКАРТ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjutza6GIq2HveJVRrzhXrUkpJYyi1zjGiHqsOdeE8xqvvtbwJcyDquTP5W-eKra_AEjplLh_QtTlHpKpU6KyLS2DwndDqpIwYTqXGCn5iDUPsm4Xd2Ol5Re71Rv2ypg0fPmWTnjB_HGw/s1600/dmt_molecule_tile_coaster.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjutza6GIq2HveJVRrzhXrUkpJYyi1zjGiHqsOdeE8xqvvtbwJcyDquTP5W-eKra_AEjplLh_QtTlHpKpU6KyLS2DwndDqpIwYTqXGCn5iDUPsm4Xd2Ol5Re71Rv2ypg0fPmWTnjB_HGw/s320/dmt_molecule_tile_coaster.jpg" width="320" /></a></div><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrHrkt8fB2fMiq3zlleGYUT8aeB0YGu5ChAbdoL-hzLJeqy7y3tRnFhADRG3_beXnt849mHP5lf0EoKPlYTGBcsRoYrF9UeSKeQ6iYWPRUefFZMak98OH3tPotgq22gMnln3TvKn-vhg/s1600/pineal.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="265" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrHrkt8fB2fMiq3zlleGYUT8aeB0YGu5ChAbdoL-hzLJeqy7y3tRnFhADRG3_beXnt849mHP5lf0EoKPlYTGBcsRoYrF9UeSKeQ6iYWPRUefFZMak98OH3tPotgq22gMnln3TvKn-vhg/s320/pineal.jpg" width="320" /></a></div><br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=gdrAtWlmmMs&feature=related">http://www.youtube.com/watch?v=gdrAtWlmmMs&feature=related</a> </div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-42626949406066425032012-02-09T14:03:00.000+01:002012-02-09T14:03:52.444+01:00ЛОГОС И ЖИВОТ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiNh7xOz2uNpUD3J-h8FH3MBTAhL8pKdelv_sXYFamiGpwTgnpq6IWKM8YgBonVmIP9m5TeoCnD7xFnfBOUuKOBLNeB99QLA6Z3wdBD2lZIciVkQXBBgB1_rRjf9o2jFeQT64PMnDn5tQ/s1600/casestudies_flagella.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="298" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiNh7xOz2uNpUD3J-h8FH3MBTAhL8pKdelv_sXYFamiGpwTgnpq6IWKM8YgBonVmIP9m5TeoCnD7xFnfBOUuKOBLNeB99QLA6Z3wdBD2lZIciVkQXBBgB1_rRjf9o2jFeQT64PMnDn5tQ/s320/casestudies_flagella.jpg" width="320" /></a></div><br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=_sIqBhx_QFs&feature=related">http://www.youtube.com/watch?v=_sIqBhx_QFs&feature=related</a> </div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-62728181965164995132012-02-03T23:45:00.000+01:002012-02-03T23:45:44.287+01:00Византија као трансмисија антике<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEib6y3DLaJ4GvCzl6hjU2-O8ILcneL5EudRhWZd1SX-r-BELAhG0llakv5Kzjf6-MsgmPiBJOu03tJM8SnKNAnVIsGqcIxNbnlt5hnaintYj174t19aKfDSMmj1lq5hZqb8pYK9_bcNkg/s1600/Vizantija.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEib6y3DLaJ4GvCzl6hjU2-O8ILcneL5EudRhWZd1SX-r-BELAhG0llakv5Kzjf6-MsgmPiBJOu03tJM8SnKNAnVIsGqcIxNbnlt5hnaintYj174t19aKfDSMmj1lq5hZqb8pYK9_bcNkg/s1600/Vizantija.jpg" /></a></div><br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=fQ02TEfgIyY&feature=related">http://www.youtube.com/watch?v=fQ02TEfgIyY&feature=related</a> </div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-12661847535252732242012-01-30T22:46:00.000+01:002012-01-30T22:46:38.464+01:00Макрокосмос као информационо поље<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhcLltwuDkCad_S-pgAjiu-CjHe7MMkQo7H4enpQ6Swwdm5MSomQpXjjIOBMfE-Ek-2uHmHieeKmz2mrPgHJaNamoU3s0-lbooHGVwwGdUte4Yj7BWVxN0d5Z53F_BTWMAhnMqArAWEyA/s1600/%D1%85%D0%B0%D0%B0%D1%80%D0%BF.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhcLltwuDkCad_S-pgAjiu-CjHe7MMkQo7H4enpQ6Swwdm5MSomQpXjjIOBMfE-Ek-2uHmHieeKmz2mrPgHJaNamoU3s0-lbooHGVwwGdUte4Yj7BWVxN0d5Z53F_BTWMAhnMqArAWEyA/s1600/%D1%85%D0%B0%D0%B0%D1%80%D0%BF.jpg" /></a></div><br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=01iGDJw-N-o&feature=related">http://www.youtube.com/watch?v=01iGDJw-N-o&feature=related</a> <br />
<br />
<br />
</div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-39109417739510718712012-01-30T20:51:00.000+01:002012-01-30T20:51:19.901+01:00Микрокосмос као информационо поље<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg6bYyda-0bKa8aTAOV3ISuDq21fwGpHmM8MkyQtdeJU9Yx5c_wbzY-nGbiO0VNjyT6e55TLmmuQ6C_eL0YfOhv881ecy_EkXgWMJVPcHKsYF3KOYwxlQer0YnpA0BO9HFVxCxMFoxJ5Q/s1600/%D0%94%D0%9D%D0%9A.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg6bYyda-0bKa8aTAOV3ISuDq21fwGpHmM8MkyQtdeJU9Yx5c_wbzY-nGbiO0VNjyT6e55TLmmuQ6C_eL0YfOhv881ecy_EkXgWMJVPcHKsYF3KOYwxlQer0YnpA0BO9HFVxCxMFoxJ5Q/s1600/%D0%94%D0%9D%D0%9A.jpg" /></a></div><a href="http://www.youtube.com/watch?v=GS7xPUENME4&feature=related">http://www.youtube.com/watch?v=GS7xPUENME4&feature=related</a> <br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhkhZTezFDGZhBYgllOCbsVxuN4UalygOzs4Q7vqJjDew3KDXobFrz5ZONhQVXuH4w3IA59-5kxizOUAWn5XZx8vlM_XNFCGxNDQgl1G7FgcAXRu-KbjaWN-RLavSvOLdrYoKe3Tzc3ag/s1600/%D0%94%D0%9D%D0%9A-2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhkhZTezFDGZhBYgllOCbsVxuN4UalygOzs4Q7vqJjDew3KDXobFrz5ZONhQVXuH4w3IA59-5kxizOUAWn5XZx8vlM_XNFCGxNDQgl1G7FgcAXRu-KbjaWN-RLavSvOLdrYoKe3Tzc3ag/s1600/%D0%94%D0%9D%D0%9A-2.jpg" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><br />
</div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://www.youtube.com/watch?NR=1&v=Hnst1wi6rZI&feature=endscreen">http://www.youtube.com/watch?NR=1&v=Hnst1wi6rZI&feature=endscreen</a></div><br />
</div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-88790143275041598762012-01-23T23:36:00.000+01:002012-01-23T23:36:47.092+01:00ПИТАГОРИНА ВИЗИЈА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjCN6U5Z2KbIc1OKgEsZVCDFyACjMzaxu17_hGqoIuNPXxDBLnenLKduacRwj36r7J46drjtfE_fMk35tCx3IWpW1T-5u2ROWmNnH0TZTQzRSCI0i3_0-aoESYQDqBJ4deV8VqPMm3CMQ/s1600/images.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjCN6U5Z2KbIc1OKgEsZVCDFyACjMzaxu17_hGqoIuNPXxDBLnenLKduacRwj36r7J46drjtfE_fMk35tCx3IWpW1T-5u2ROWmNnH0TZTQzRSCI0i3_0-aoESYQDqBJ4deV8VqPMm3CMQ/s1600/images.jpg" /></a></div><a href="http://www.youtube.com/watch?v=wmKtz2oc90c">http://www.youtube.com/watch?v=wmKtz2oc90c</a> <br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhTUh9e117_LduniLvzpKbS_VVNqsJ3ZsKYy2Gj4jjLmnZfvVVdNuVwK7df8LqQvjj4Xzmsta4W4XpuXMmA4UiqP_9_XrsKkjvrJj0g9nYzd9ioc1MpAa2Y5oS8wKL4QfJ3_dbyz7l3Vw/s1600/%25D0%25A4%25D0%25A0%25D0%2590%25D0%259A%25D0%25A2%25D0%2590%25D0%259B.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="248" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhTUh9e117_LduniLvzpKbS_VVNqsJ3ZsKYy2Gj4jjLmnZfvVVdNuVwK7df8LqQvjj4Xzmsta4W4XpuXMmA4UiqP_9_XrsKkjvrJj0g9nYzd9ioc1MpAa2Y5oS8wKL4QfJ3_dbyz7l3Vw/s320/%25D0%25A4%25D0%25A0%25D0%2590%25D0%259A%25D0%25A2%25D0%2590%25D0%259B.jpg" width="320" /></a></div><br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=cXMBy5lIHvY">http://www.youtube.com/watch?v=cXMBy5lIHvY</a> </div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-44385499228649102402012-01-23T23:21:00.000+01:002012-01-23T23:21:59.978+01:00ТАЛЕС ДАНАС<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg44Xuclh3FMBMsTw0CrltqjYo6kapW0Fih-S1oBK70MDpdrYY_giEksbtlgP8o_khzz-x3HcoBYN6oOJmaxXek10sdGlEINWOzKwKdRgR_PpYrwcifOrHSOJC-FiyBdfFHCCBG5anIIw/s1600/%25D0%2592%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25B0.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="181" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg44Xuclh3FMBMsTw0CrltqjYo6kapW0Fih-S1oBK70MDpdrYY_giEksbtlgP8o_khzz-x3HcoBYN6oOJmaxXek10sdGlEINWOzKwKdRgR_PpYrwcifOrHSOJC-FiyBdfFHCCBG5anIIw/s320/%25D0%2592%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25B0.jpg" width="320" /></a></div><a href="http://www.youtube.com/watch?v=lroeEc7dvqU&feature=related">http://www.youtube.com/watch?v=lroeEc7dvqU&feature=related</a> </div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-47623274612402747672012-01-18T10:35:00.000+01:002012-01-23T23:47:40.416+01:00Т.С.Елиот, Шупљи људи - говори Марлон Брандо<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgsMR-n3X4haPB-icwo-d2D1x-O-qamxaE9azgJ2P7Znm4LQXIZbsq_D_3Xm9Dm2PyI3qjxlEk5WP4xmtPS9XsnJ756h39s953WLOiOnWv7G2qzU6_4YNSQaB8hQvuIgnin0tsuTg25qg/s1600/brando-apokalipsa.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgsMR-n3X4haPB-icwo-d2D1x-O-qamxaE9azgJ2P7Znm4LQXIZbsq_D_3Xm9Dm2PyI3qjxlEk5WP4xmtPS9XsnJ756h39s953WLOiOnWv7G2qzU6_4YNSQaB8hQvuIgnin0tsuTg25qg/s320/brando-apokalipsa.jpg" width="240" /></a></div><br />
<br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=CXoQ0rpMrcg">http://www.youtube.com/watch?v=CXoQ0rpMrcg</a> </div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-84467647777399496002012-01-18T10:18:00.000+01:002012-01-23T23:39:17.085+01:00Платон- Одбрана Сократова (говори Љуба Тадић)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMXg5ohu92KL8Xr4132zL45RnJ6cQrOigG02biwbLJ4qYySzz2QKLmOyowAISDdNzHzOKoDU7pP8rJ6mCMUXcMc-5UumPYemJ_cBjQukilTn_zvWv2BDUhBpHtcJ4EDnUzbXpcqAg_5w/s1600/%25D0%259E%25D0%25B4%25D0%25B1%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%25A1%25D0%25BE%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B0.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMXg5ohu92KL8Xr4132zL45RnJ6cQrOigG02biwbLJ4qYySzz2QKLmOyowAISDdNzHzOKoDU7pP8rJ6mCMUXcMc-5UumPYemJ_cBjQukilTn_zvWv2BDUhBpHtcJ4EDnUzbXpcqAg_5w/s1600/%25D0%259E%25D0%25B4%25D0%25B1%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%25A1%25D0%25BE%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B0.jpg" /></a></div><br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=4deba1RloB4">http://www.youtube.com/watch?v=4deba1RloB4</a> <br />
<br />
<br />
</div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-138814267678558450.post-53926852461606145862011-12-27T14:15:00.001+01:002012-01-24T00:03:48.541+01:00АРХИТЕКТЕ ПРИРОДЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgPGKoRxEZAQhmbZ5URJnYnhyphenhyphenz5l1Hcg_UUkRGaEU1ls1ueQwWOWgw8UJRTgm5cmSTYKiLdPXrfQ0emHL4AGGu3iDefJiMKTnfKCpfaTn38TAMe5m6-CqzCcn5vswPXenvCz_FmNpdZWQ/s1600/images+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgPGKoRxEZAQhmbZ5URJnYnhyphenhyphenz5l1Hcg_UUkRGaEU1ls1ueQwWOWgw8UJRTgm5cmSTYKiLdPXrfQ0emHL4AGGu3iDefJiMKTnfKCpfaTn38TAMe5m6-CqzCcn5vswPXenvCz_FmNpdZWQ/s1600/images+%25281%2529.jpg" /></a></div><br />
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=TrMSaOaiyXI&feature=related">http://www.youtube.com/watch?v=TrMSaOaiyXI&feature=related</a> </div>ФИЛОЗОФСКА АЗБУКАhttp://www.blogger.com/profile/07346090767322029101noreply@blogger.com0